Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И пред свога плачу господара: „А помага', Хамза Мусли-бего,

» Од зулума Коровић-Алије, „Његов ни је зулум одолио, „Роби робе, а сијече главе.

„А све бисмо јаде опростили, „Не можемо опростил' никако, „Што понесе с чивлака вшеницу, „Мука наша, а баштина твоја,“ Но да рече Хамза Мусли-бего:

» А чу ли ме, моја рајо права, „А да би га не родила мајка, „По кобила која дора мога

„ Јеке сретнем Ћоровић-Алију,

„ Мојом ћу га сјајном пушком гађат', »На њем манут ђордом од рамена.“ Оно зачу Ћоровић Алија,

Сјетно Туре низ сокаку шета, Нити спава, ни с ким проговара, Нити клања, ни авдес узима.

Но га пита остарела мајка:

» А што ти је, мој синко Алија, „Што си ми се, сине, осјетио 7“ Но Алија мајци кажеваше,

Све јо: с прве до потоње каза. А Алији говорила мајка:

» А, не бој се, мој синко Алија, уда то ћу те ласно научити. „Хајд узјаши дора дебелога

„И припаши свијетло оружје, „Собом зови Мушов-капетана, „Право хајте преко Колашина,