Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

106

Бој се бије, а крв се пролива, Ема Ђулек бјежати не хоће, Ни његови Арнаути љути,

Но метериз тврди уватише,

А око њих коње повезаше, Па је Ђулек сабљу извадио, Па он зове Србе на мегдану. Ма Ђулеку лоша срећа била: Пуче пушка од Црногораца, Те Ђулека бјеше погодила, Обије му ноге саломила,

Паде Булек у траву на главу, Хоћаху га посјећ' Црногорци, Но га не да црни Арапине, Већ је бритку сабљу извадио,

Те шњом брани главу господару.

Пуче друга од Црногораца,

Те убила. црна Арапина.

Кад виђоше оно Црногорци,

У Турке су јуриш учинили,

Ко ће први главу уграбити

Од Ђулека, бега царевога,

Па се загна један јунак зоран, Сасред Чева Гајо Пејовићу,

Да Ђулеку посијече главу,

Ал не даду Арнаути љути.

Од Турака пуче пушка сјајна, Те погоди Гаја Пејовића Посред паса, не даде му гласа. Ал" се загна други јунак зоран, Јест од Цуца Шалићу Шћепане, Пуче пушка арнауцка љута,

14()

145

155

160

165

170