Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

469 |

»„Бутун Босну и Херцеговину

„ И сувише равну Арбанију. „Утекоше злице пи крвавци, „Кој“ се не шће Србин потурчити „И Ристову вјеру оставити, „Гори прими свеца Мухамеда, „Бољи бјежи српској Гори Црној „У проклете горе камените.

» Ту се враже закоти гнијездо, „Те цареве друме затворише, „Често сјеку око себе Турке, „Равбијају цареве карване, „Робље робе, а сијеку Турке, „На дворове суше турске главе, „И продају робље на откупе, уМијењају Турке за вепрове, „То за вишу бруку и срамоту. „На њих многи наши војеваше, „И многе се силе изломише; „Никад Гору не узесмо Црну, „Но су многе паше погинуле, „Многе паше и многи везири

» И остали цареви риџали, „Нигда врагу краја не дођосмо. »Па чујеш ме, мили господаре! »Да ти кажем и вишега врага: „Црна Гора роди господара, „Некаквога црногорска књаза, „По имену Петровић-Данила, »Самовољно ставише га књавом „Без тестира цара и везира

„И твојега велика фермана.

сл