Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

а

» А моја је од старине Лика,“ Добро му се Омер обећаје,

Ма не рече Турчин: ако Бог да, Бог да знаде, ни помоћ' му неће. Па се креће Омер паша Туре Из царева града столичнога,

И подиже војске сто хиљада : Коњаници коње појахаше, Узимаху копља убојита, Припасаше сабље димишкиње, Ударише бумбе и свирале, Развише се свилени барјаци, Вас се Стамбол из темеља тресе Од велике силе п војника. Креће војска равном Румелијом, Пред њима је Омер паша Туре, А за њим је сва војска остала. А кад до'ше Румелији равној, Тадер Омер војску дијељаше: Једну даде младу Дервиш-паши, Даде војске дванаест хиљада,

И даде му четрдест топова, Оправи га преко Босне равне, Да он узме са собом Бошњаке: »Дервиш-палпо, цареви већиле ! „Хајде с војском на, Херцеговину, „Узми собом Турке Невесињце, „Невесињце и наше Требињце, „Корјениће, крајичне јунаке,

„И њихову браћу Рудињане,

» Хајде шњима под градом Клобуком,

„Па отоле на поље Граховско,

190

200

205

215