Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

5

„Ного шаљи војску на све стране, „Е ти хоће брво ударити,“ Одговара црногорски књаже: „Мучи, вило, грло те бољело! „Не бојим се цара ни везира, »Докле су ми моји Црногорци, „Док је здраво цара русијскога „И сусједа цара њемачкога,

» [10 су моји главом пријатељи,“ Опет вила њему одговара:

„Зли ти нади, Петровићу књаже, „Док ти цари врућу помоћ даду ! „На Божић ти Турци ударише, „И тебе ће жива уватити:

„Кад погинеш, већ те бити неће, „Но се ладај, како теби драго.“ А кад зачу Џетровићу ењаже, Он дозива Пера и Борђију

И његове главне сенатуре,

Све им јави, што му вила каже. А кад оно Срби разумјеше,

Сви једанак на ноге усташе: „Сад што ћемо, драги господаре :“ Тадер књаже постави уредбу: „Стрика-Ђуро, моја десна руко! » Ти појаши твојега гаврана, „Собом узми седам осам слуга,

» И још узми твојега синовца, „Хајде, стрико, Ријечком нахијом, „Узми војске полак од нахије: »"Ђуботињце, на гласу јунаке, „И Грађане, храбре витезове,

905»

530

сл [а] с