Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

БИ

И узима Петра братучеда,

Па одоше у питому жупу.

А кад доше у Никшићкој Жупи Код бијеле цркве светог Луке, То је било на бадњем вечеру, Баш кад Срби налажу бадњаке; По ево ти великога врага! Једанак се војске састануше: Турски паша у Никшиће доша, На Никшићко поље починуо. Препаде се Петроввћу Мирко, Препаде се, ема чуда није,

Кад је турску војску прегледао, Намах пише лист књиге бијеле, Шиље књигу у равне Пјешивце, А на руке Пеку капетану:

„ Чуј ме Џеко, драги капетане ! „Окупи мене триста Шјешиваца, „Хајде шњима ноћу без мјесеца » У крваву жупу на крајину, »Ојутра ће нам ударити Турци,“ Другу шиље у Бјелопавлиће,

А на руке Петру капетану:

„ Чуј ме добро, Петре капетане! »„Оквупи мене триста Павковића, „ПДавковића и Вражогрмаца, „Хајде брже ноћу без мјесеца, уДа осванеш у крваву Жупу, »Сјутра ће ми Турци ударити.“ Трећу књигу бјеше направио, А шиље је у богата Ровца,

А на руке оба перјаника,

с> о сл

640

ср = сл

с» сл сл

660