Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ка]

И с мјеста се кавга заметнула. Убише се огњем жестокијем, Погоне се војске по мегдану, Сила царска, мало Црногорца, Не даду се Срби потиснути, Но на себе дочекују Турке, Нож сијева, крв се пролијева, Стоји јека рањених јунаках, Па се бију боја шест сахатах, Док их мркла нојца раздвојила. Ту је много војске погинуло. | А да видиш сиве соколове, Соколове младе Црногорце, Деведесет глава посјекоше,

И узеше три царска барјака, Пет стотина мртвијех Тураках, Што их други Турци уграбише, Да им Орби не сијеку главе, Повукоше паше у тамборје,

А толико бјеше рањенога. Каде војска манастиру дође, ваки биљег носи од Турчина, Неко копје, неко турску главу,

Неко барјак, неко сабљу бритку,

Неко води коња седленика, Сваки има биљег од Турчина. И у томе боју погибоше

Већ од војске Петровића Мирка Двадест и три мртва и рањена. · Весели се Мирко п Новица

И његова сва војска остала. Тако Мирку вељаху војници:

760

7165

170

730

– (о) сл

190