Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

паљење

А да видиш Ђура од Риђана, Узе Ђуро пушку џевердара, Оде право граду Љубинскому, А кад дође и у град уишђе,

Он не иде да уводи града, Него иде у зелену лонџу, Ђено аге сједе Љубињани, Тридест ага бијелије брада. Како дође, Божју помоћ виче, А Турци му боље приФатише: »Да си здраво, незнана делијо.“ Склонише се један до другога, Ца ускоку мјесто направише, И одма му кафу приставише, Џитају га ко је и од куд је, А Ђуро им по пстину каза: ујесте чули три ускока млада, У Морачу тврда Качаника, „А на име Љешевића Жарка, » И другога Керавицу Вида,

» И трећега Ђура од Риђана, „Штоно су ви много јада дали, ујошт ви мисле горе учинити,

уја сам главом Ђуро од Риђана.“

А. кад чуше Турци Љубињани, Згледаше се један у другога, Па овако ријеч бесједише: „Ала, ала шућур Богу хвала! „Кад у наше западе нам руке. ујош да нам је Жарка уфатити » И његова Вида. побратима, »Би вољели но царево благо.“

сл сл

т0