Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

5

87

РЦ

Кад је Ђуро војску наредио, Онда Ђуро паши бесједио: „Нека легну по зеленој трави, „Док ја пдем уводит' ускоке, » Оружје ћу њима заквасити, ујер су легли одвише уморни, „Сад су легли санак боравити,“ И то паша Ђура послушао. Ускоцима лоша срећа била, Сваки лего санак боравити. Тада Њуро уве купу вина,

По ускоке сваком другу дође, Закваси им свијетло оружје, А најбоље побратиму Виду, Па он дође побратиму 'Карку.

Да вилш Жарка, родила га мајка!

Притискао двије пушке мале, А још боље пушку џевердара, Не море му заквасит' оружје. Измаче се даље од ускока,

Па он грлом бијелијем виче: „Сад удрите, Турци Љубињани, „ Сијеците ускоке јунаке.“

Онда Турци нагло ударише,

Од ускока нико не чујаше, Само зачу Виде Жеравица. Скочи Виде на ноге лагане,

А кад виђе војску голијему,

И пред њима побратима Ђура, Ал' се Виде јаду досјетио. Виде зове Бура побратима: удар издаде, Ђуро побратиме #“

115

120

130

135

140

145