Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

529 А сад да ти за Борђију причам И његову сву војску осталу. 1945 Ни 'Борђија не стоји залуду, Но Црмницу од Турака брани, Све бој бију у село Лимљане, Боја бише три неђеље дана, Ноћи, дневи, свагда брез престана: 1!950 Ни га могу потиснути Турци, Ни се Ђуро потиснут не даде, Но све јаше вранца дебелога, У десницу носи остру ћорду, | Па војнику сваком срце буди, 1955 Те нагони Србе на јунаштво. Кад се пета напуни неђеља, Ђуро кличе Петра војеводу, (С Љуботиња Ђура капетана И Бутора, од Подгоре главу, 1960 И витеза Вуксановић-Сава, Који често с'јече турске главе: На ноге те, моји соколови! »Да ми данас удримо на Турке: » Ал" ћу своју главу изгубити 1965 »Ал' с мејдана Турке сагонитп, „Окапасмо у Црмницу жупну, „Није шала, пет неђеља дана, „Ни можемо оборити Турке, „Ни се Турком оборити дамо,“ 1970 А то рече, скочи на вранчића, Па заћера помамна гаврана, На турску је војску насрнуо, А за њим је сва војска остала, Ма га Турци мушки дочекаште, 1975

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ 84