Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Што нагрди старога Савића, Кој је доста добио медаљах, Русија му пошиље дарове

За његове јуначке мегдане; Нек се Ниша пред господом стиди, Нек се виси кућа ЏПилетића И бијесна кућа Марковића, Који своје казаше поштење, Пред својом се браћом затворише И пред силом цара честитога, Те за вјеру ћаху умријети, Већ за вјеру п драгу слободу. Омер паша с војском ударио, Кад се њему Кучи предадоше, Предадоше Кучи и Пипери, Под шатором њему долазише, Тадер ласно бјеше ударити, Он удари на Бјелопавлиће, На гиздаво село Мартиниће, Ђе је прије Махмут ударио

И своју је срећу пзгубио,

Па опали листом Мартиниће, Није шала, педесет хиљадах, Није шала, шездесет топовах, Сви пуцају из једнога гласа, А вришнуше педесет хиљадах, Опалшше огањ из пушаках, Трешнуше се брда из темеља, Одјекнуше велике планине; Дочекаше Брђани јунаци,

И ту бјеху неки Црногорци, Не могоше сили одољети,

2075

2080

2085

2090

2095

2100