Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Ту нађоше свога господара, Господара, свијетлога књаза, Стадоше се њему туговати, Како су их Турци освојили; Кад му сердар ва кулу показа, Да ] од јада кулу запалио, Грохотом се књаже насмијао:

» А не бој се, Бошковић-сердару ! „Ји не жали пребијелу кулу, „ја се уздам у Бога једнога,

„И у моју на рамена главу

„И у моје рабре Црногорце;

»„ Уд рише ми пријеваром Турци, „Много су ми штете учинили, „Ма смо доста меса направили; „Кад саставим моју силну војску, „Кад саставим пи уредим војску, »„Уд'рићемо паши на тамборје, „Знаће паша, ђе је долазио,

„ И како је са мном боја бити; „Бољу ћу ти кулу оградити, „Трипут бољу, но је прије била,“ А што рече, он то не порече: Трипут му је боље оградио. Око себе купи Црногорце,

Но не може удрити на Турке, Киша била три неђеље данах, И велики снијег претиснуо,

Те не може с пашом боја бити, Велика је Зета устанула

И Сушица украј Зете равне, Не би соко тица прелетио,

2170

2106)

2180

9185

> | со ст