Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

РМ На бијелу Матанову кулу 2230 Су два брата два Матановића И јунаком Гвозденовић-Мићом, Саво носи манастирско благо, Понио га у Боки Которској, Да он купи праха и олова 2235 И да носи свијетломе вњазу, Да ударе на цареву војску; Кад га виђе Буре џенерале, Чим га виђе, познаде га дивно, Сава мило грли пи целива, 2240) Џа за књаза Сава питовалпе, Јесу ли га Турци предобили. Саво њему право кажеваше: „Нијесу га Турци предобили, „Но га ето на Чево крваво, 29; „Око себе купи Црногорце, »Брво ћемо удррити на Турке, „Виђећемо јаде од Тураках, „ Е су наша Брда разбучили.“ Тако њему вели џенерале: 2250 „Баш аферим, Мартиновић-Саво !

[5 ст

„Нијесу те Турци поплашили,

„Кад си шњима врло боја био; уја ћу тамо код књаза ходити И с Турчином кавгу заметати, 2:

~ > сл сл

„Тако ме је царе оправио.“ Па се крену Буре ђенерале, А шњим бјеше капетан Лужану, (Собом уве дванаест кануна

(59) с» ср

И његових двадесет момаках, 9 Којп знаду топом управљати,