Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

47

Он обрну свога џевердана 190 Да убије Богом побратима.

Пукла пушка из срамотних руках.

Тако Луки Бог и срећа дала,

Те у њега пушка не удари,

Но се оби о јели зеленој. 195 А кад виђе Радовићу Лука,

И познаде свога побратима,

Па је 'вако њему говорио:

„А не тако, Вуко побратиме,

„Немо мене прибит' побратима, | 2()() „Но ме води у мјесто Бањане,

У А увимљи што је теби драго.“

Тад му Вуко божју вјеру даде

Да ће њега водит у Бањане,

Онда Лука положи оружје. 205 Шалетићи њега уфатише,

И вежу му руке наопако,

Метнуше га на коња вранога

Да га Вуко води Љубовићу,

А одправи до шест браће миле, 210 Отправи их на своје дворове, |

П даде им Лукино оружје,

Јер се боји Шалетићу Вуко,

Хоће бего познати оружје

Које му је с брата понесено, 215 Понесено с брата и ујака.

Он доведе Луку к Љубовићу.

Сједе бего Радовића Луку,

Па га тако запитива бего:

уБогу тебе, Радовићу Лука. 220 „Кажи право, вјере ти хришћанске !