Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

49 Она тегли и три литре злата; На прсима токе Љубовиђа, Мале токе од четири оке.

То је био арамбаша Џетар Шаровић, и братими „Луку да га не изда бегу, јер

Многе сам му јаде учинио:

Ја посјекох брата Љубовића,

И пресјекох два близанца сина,

М узех му руво и оружје,

И сувише три ћемера блага,

У свакоме по триста дуката,

Упалих му кулу и авлију,

па нуди један ћемер њему, други да да хећимима, а трећи да остави себи. Он га узме себи на коња, и одведе своме двору, па му узме рухо и оружје и сва три ћемера, веже му руке наопако и одведе бегу Љубовићу.

Увати га беже Љубовићу,

Па удари синџир гвожђе тврдо, А на руке троје белензуке,

И на ноге окова му гвожђе. Луци даде бурунтију царску Да не даје пара ни динара, Док му траје семе и колено

У питому пољу Невесињу.

Бег пита Петра, кад му је таке јаде починио, да ли је мислио да ће му запасти у руке. Онму одговара, да је то мислио, не би му ни урадио. Даље му бег рече да му ништа учинити неће, ако му право каже код кога је јатаковао. Он му вели да је био код Луке:

Ту сам, беже, најпре долазио, И код Луке злато оставио.

Ако ми се, не вјерујеш, бего, Ти отиди до Лукове куле, Оћеш наћи три ћемер-појаса, Што је твоје, све ћеш наодити.

-ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП 4.