Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Целива га и челом притиска, Показа га Турцим' на дивану. Тад сви Турци на ноге скочише, И оклопише руке на прсима,

Под саруком главе приклонили. Учи паша царскога фермана, Скраја у крај Ферман претеслими. Кад сви чуше, бирдем посједаше, Свак се мучи, у памети учи,

Ко ће бољи џевап измислити, Умукнуше пуно по сахата. Проговори паша од Мостара: „Сад шта ћемо, и како ли ћемо %“ Проговори беже Амзи-беже

Мудар Турчин столачки мудире: „Царев пашо, вемљи господаре ! „Истина је, то сви бутум знамо »Да се царска ријеч не пориче, „Што цар хоће, то и алах хоће, »Ал' су кршна настала времена, „Није лако безоружат' рају,

»У пусат му све дежи поштење, „Ове што има, па и сама глава. „Није лако рају резилити

»Бев велике наше погибије.“

Али мудир из Љубиња равна Старац Мујо Сердаревић ага Амзи-бегу прекиде ријечи,

У дивану тури лакрдију:

»„Узум, пашо, и сви редом Турци! „Истина је што Амзи-бег каже,

2

„Но ћу и ја нешто приставити,

145

150

160

170