Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
Целива га и челом притиска, Показа га Турцим' на дивану. Тад сви Турци на ноге скочише, И оклопише руке на прсима,
Под саруком главе приклонили. Учи паша царскога фермана, Скраја у крај Ферман претеслими. Кад сви чуше, бирдем посједаше, Свак се мучи, у памети учи,
Ко ће бољи џевап измислити, Умукнуше пуно по сахата. Проговори паша од Мостара: „Сад шта ћемо, и како ли ћемо %“ Проговори беже Амзи-беже
Мудар Турчин столачки мудире: „Царев пашо, вемљи господаре ! „Истина је, то сви бутум знамо »Да се царска ријеч не пориче, „Што цар хоће, то и алах хоће, »Ал' су кршна настала времена, „Није лако безоружат' рају,
»У пусат му све дежи поштење, „Ове што има, па и сама глава. „Није лако рају резилити
»Бев велике наше погибије.“
Али мудир из Љубиња равна Старац Мујо Сердаревић ага Амзи-бегу прекиде ријечи,
У дивану тури лакрдију:
»„Узум, пашо, и сви редом Турци! „Истина је што Амзи-бег каже,
2
„Но ћу и ја нешто приставити,
145
150
160
170