Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

О

„Па Дробњаци и сви Граховљани, „Који су се скоро одметнули, „Брат ће брату доћи у сватове, „Брат не жали за брата гинути. „Па ако се једном закрвимо, „Не мире нас сви седам девлета. ује л' овако, браћо ефендије 2“ Сви мудири тому каил били, Адем-бегу дову учинили:

„Бе аферим, беже Адем-беже, _„Аферим ти госпоцко кољено, „Јака памет царовати може. „без покоља — бели — бити неће, „Ако ишта без главе почнемо. „Није шала кад устане раја, »„ПШеће жалит' при оружу главу. » А кад власи прегну умирати, „Биће муке од свакоје руке.“ Када паша зачу лакрдије,

И сам види посла и опосла, Стаде купит у глави памети, Из чибука два дима потегну, Дим му укри и главу и браду, Па оваку ријеч проговори: „Немојте се, браћо препанути, „Док је у нас силени Турака „Добри коња и бритки сабаља, »„Џевердана, сјајни јатагана,

«И док нам је паша Омер-паша » У крајини су тридест табора, „ Ове низама војске азуране,

» И сувише љута убојника

210

115

230