Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

НЕ

И барјактар Лазаревић Манџо, Барјактар је куће Петровића, Јунак добар Шћепанов Милане, А и Милан пристати оћаше, Милан бјеше куће Иванове, Сердар Спахо пристати оћаше, Но му други Кучи не дадоше, Но овако књазу отписаше: „Што ни пишеш, црногорски књаже, уШто ни пишеш, арач да ти дамо, „Ми недамо ништа до камења, „Из пушака гркије крушака, „Бако смо се вазда научили. „Кад су на нас Турци ударили, „Нијесу не Турци придобили,

»„ А некмоли твоји Црногорци, »Ми никоме арач не дајемо, »Има пуно до двјеста година „Да никоме арач не дадосмо,

» И данас га Турци нама дају, „Вазда су нас под мито држали, » Од како су на нас ударили, „Откад турске силе изломисмо, » И не знамо другог господара,

» До једнога Бога великога, „Нити знамо, нити га познамо.“ Књига дође на равно Цетиње, Књаз устаде, добро се ражљути, Па срдито књигу направио,

А посла је у Морачу тврду

На рукама Церовић-Новици:

» О Новица, драги сенатуре!

ЗА

345

850

360

365

370