Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

5

РЦ

» И од Чева Вукотића Станка,

» Од Бјелица Вукан-капетана,

» И сердара Матановић-Пера

» Од племена, равније Ћеклића,

» О Пјешиваца Петковић-Николу, » И од Цуца војводу Милоша

»О капетаном Банићем Николом, »Од Рудина Вуковић-Голуба,

» Од Грахова Паја капетана, „Војвода им ријеч говораше: »»дДа вас видим, соколови сиви, „ „Поведите војску од племена, „»На Нишиће сложно ударите, „»На војводе немојте гледати,

„ „Њима су се умориле руке, „»По табору сијекући Турке,

„ „Како, браћо, заметнете кавгу, »»Војводе ће до капије доћи, »»рв ће пролит, неће зажалити.“ „Капетани наред равумјеше, „Ови једнако на ноге скочише, „На готове коње посједоше, »Оваки брже граду поиташе, „Полу града ватром опалише,

» А стотину глава посјекоше, „Пет стотина роба заробише; »уједне посла на Цетиње књазу, »Друге води на Дугу крваву. „Више су ме муке забуниле,

„ Бе нам робље пишти у кавура, „Но што ми је војска изгинула. „ Омер-паша, цареви муширу,

100

105

110

115

120

130