Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
5“
Те пуштило небесна, језера,
Из језерах крвава ријека,
Тено носи сиротињу рају,
Те је топи мору у амбису;
Ал' усташе сви бутум курјаци, Умутили гладни у ајвану,
Тено кољу овце и јаганце,
И волове раји ранитеље,
Те их ука стоји у планину; Ал' усташе турске потурице, Зулумћари раји од Косова, Појахали коње нејахане, Опасали сабље староковне, Тено рају кољу по гркљану,
А јунаке на колац набија,
Тено цвили јутром и вечером% Нил' је небо на земљу пануло, Нит' се ведро небо проломило, Нит' усташе из горе курјаци, Нити сасвим устадоше Турци, Него, браћо, да вам јаде кажем: Ситан дође ферман од Стамбола Од султана Абдула Меџиза,
На све бутум паше и мудире, Кајмакане и земље забите
Од несретње земље Херцеговне, Тајно царе на забите пише
У дивану у своме Ферману:
» Чујте мене, паше и мудири, „Кајмакани и други забити, _ „Па ви старци, оџе и кадије. »Млади муле, и стари муфтије,
15
20)
35
с от