Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Не ваља губити вријеме.

има. прође, душице моја!" а пролеће дође, Птице поју, цветају ружице;

Све се љуби, и време не губи;

А ти, злато, нељубљено драго,

Време губиш, а мене не љубиш.

БАТ. Највећа сладост.

ВО еје ли је доба ноћи:

Рекла ми је драга доћи,

Рекла доћи, пак не дође;

Ја је чека до по ноћи,

Од по ноћи пођо кући, 5 Срето драгу насред моста,

Пољуби је једном доста,

Осташе ми медна уста,

Баш ко да сам шећер јео,

Шећер јео, шербе пио. [0

13:) (јвако се у пјевању додаје Душице моја у свакој врсти послије друге стопе. Ја бих рекао, да је ова пјесмица спјевана у новија времена негдје у Сријему или у Бачкој

у вароти.

46. — 18, 53. Време губит' нетреба. 2. цвета. —

сл

ОНУ У оба издања без напомене. «Душицне моја» написано уза сваки стих.

547. — 18, 54. 3. Овог стиха нема. 9. Као дасам. — 16, 195.