Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
Не ваља губити вријеме.
има. прође, душице моја!" а пролеће дође, Птице поју, цветају ружице;
Све се љуби, и време не губи;
А ти, злато, нељубљено драго,
Време губиш, а мене не љубиш.
БАТ. Највећа сладост.
ВО еје ли је доба ноћи:
Рекла ми је драга доћи,
Рекла доћи, пак не дође;
Ја је чека до по ноћи,
Од по ноћи пођо кући, 5 Срето драгу насред моста,
Пољуби је једном доста,
Осташе ми медна уста,
Баш ко да сам шећер јео,
Шећер јео, шербе пио. [0
13:) (јвако се у пјевању додаје Душице моја у свакој врсти послије друге стопе. Ја бих рекао, да је ова пјесмица спјевана у новија времена негдје у Сријему или у Бачкој
у вароти.
46. — 18, 53. Време губит' нетреба. 2. цвета. —
сл
ОНУ У оба издања без напомене. «Душицне моја» написано уза сваки стих.
547. — 18, 54. 3. Овог стиха нема. 9. Као дасам. — 16, 195.