Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

н-

«Ал ми брже за горицу зађе» —

«Љубо моја, питома ружице !

«/Лјепо ти ми бјеше процватила ! 20 сАл залуду, кад с' не китих тобом!»

560. Војно је љуби сунце. (и3 ПЕРАСТА).

А мала ти Фала, мој јасни мјесече,

На истоку жарка сунца, Ја имадем млада Стјепа господара,

Он је мени моје жарко сунце, А које ми сунце нигда не заходи, 5

Сињу ми мору магла не запада.“ ')

• 561. Плач за Будимском лађом.

аса се лађа од Будимског града, Плакала девојка за Будимском лађом; Питала је мајка: „Што плачеш, девојко !» «Не питај ме, мајко, што ти плачем тужна, «Већ ме питај, мајко, ком сам руку дала, 5 «Ком сам руку дала, и срце предала.»

262. Најљепши мирис. О; девојко, душо моја! Чим миришу недра твоја:

'36) Овај посљедњи стих ја добро не разумијем

Ву а == Но УУ 569. — 1, 65. 1. девонко. 2. 6. нђедра. 3, 4. ил. 9. него деволчком. — 1. 203.