Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

499

587.

Праведни укор.

(ОД ДУБРОВНИКА).

Зарекох се и зафалих Ја добар јунак, Да ја не ћу никад поћи Ђевојци пред двор. Бог наведе, коњ нанесе 5 Баш драгој пред двор, Кад ђевојка руже“бере У свој пеливој, И назвах јој; «Божја помоћ, «Драга и мила!» 10 Она мене одговара: «Добар незнани !» Расрдих се и наљутих, Рекох ђевојци: «Не знала те мајка твоја! 19 «Како ме не знаш: «Камо они златни прстен, «Што ти даровах ' «Камо они слатки цјелов. («Што ти некад дах :» 9() Погледала на рукама, Насмјенула. се, Пак притрча брже к мене, Триш ме цјелова, Дарова ми киту цвјећа, 25 Стави у њедра, _ И рече ми: «Држ' мириши «На мјесто мене.»