Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

а _

Не смем од мајке, А гди ти је твоја мајка ' Не било ти је! Ено ми је у градини Гди невен бере; 10 Увенуло њено срце, К'/о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може.

591.

Ја бих с тобом бесједила, ал ми не дају.

(Од АУБРОВНИКА).

Бевојчице љубичице, ружо румена !

Што ти са мном не бесједиш, уста медена ' Ја бих с тобом бесједила, ал ми не дају. Ко то не да, кол' то смета, Бог нам га смео! Богме тајко, браћа моја, и мила, мајка, 5 Велећи ми, да не љубим никог туђина,

Него моју родну браћу, и родитеље,

И онога, кога Бог ми у срећу дадне.

592. Жеља обога,

Д својчица воду гази,, Ноге јој се беле,

За њом момче коња јаше, Гроотом се смеје:

599, — 18, 83. Сумнђа девонке. ! девончица. 2. беле. 3. иде младо момче. 4. гротом. смив. 5. девоћчице. 7. видила 10. бела. — 16, 218.