Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
а _
Не смем од мајке, А гди ти је твоја мајка ' Не било ти је! Ено ми је у градини Гди невен бере; 10 Увенуло њено срце, К'/о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може.
591.
Ја бих с тобом бесједила, ал ми не дају.
(Од АУБРОВНИКА).
Бевојчице љубичице, ружо румена !
Што ти са мном не бесједиш, уста медена ' Ја бих с тобом бесједила, ал ми не дају. Ко то не да, кол' то смета, Бог нам га смео! Богме тајко, браћа моја, и мила, мајка, 5 Велећи ми, да не љубим никог туђина,
Него моју родну браћу, и родитеље,
И онога, кога Бог ми у срећу дадне.
592. Жеља обога,
Д својчица воду гази,, Ноге јој се беле,
За њом момче коња јаше, Гроотом се смеје:
599, — 18, 83. Сумнђа девонке. ! девончица. 2. беле. 3. иде младо момче. 4. гротом. смив. 5. девоћчице. 7. видила 10. бела. — 16, 218.