Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

446

Љекарица, из горице вила,

Али млого иште љекарине:

Од матере б'јелу десну руку, Од сестрице косу с уплетњаком, А од љубе ђердан од бисера. Мајка даде своју десну руку, Сеја даде косу с уплетњаком; Љуба не да ђердан од бисера: «Не дам, Богме, мог бисера б'јела, «ја сам њега од оца дон јела.» Ражљути се загоркиња вила, Да отрова рану Јованову,

Умре Јово, жалосна му мајка! Закукаше до три кукавице: Једна кука, никад не престаје, Друга кука, јутром и вечером, Трећа кука, кад јој на ум падне; Која кука, никад не престаје, То је јадна Јованова мајка; Која кука јутром и вечером,

То је тужна Јованова сеја; Која кука, кад јој на ум падне, То је млада Јованова љуба.

598. Туђа мајка. И и се врани коњи Крај Мораве на обали; Међу собом говорили: «Дај нам, Боже, војевати,

10

20

8. — 16, 222.

2