Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

_ 448

о У

Не могох јој очи сагледати, 5 Црне очи ни бијело лице.

Већ сакупих коло ђевојака,

И у колу Милицу ђевојку,

Не бих ли јој очи сагледао.

Када коло на трави играше, 10) Бјеше ведро, пак се наоблачи.

По облаку засјеваше муње,

Све ђевојке к небу погледаше;,

Ал не гледа Милица ђевојка,

Већ преда се у зелену траву, 15 Ђевојке јој тихо говорише:

« 0] Милице. наша другарице!

«Ил си луда, ил одвише мудра,

«Те све гледаш у зелену траву,

«А не гледаш с нама у облаке, 9() «Ње се муње вију по облаку.»

Ал говори Милица ђевојка:

«Нит' сам луда, нит одвише мудра, «Нит сам вила, да збијам облаке, «Већ ђевојка, да гледам преда се.»

> сл

600. Испуњена жеља.

Еола моли момче нежењено,

Да се створи крај мора бисером,

Гди девојке на воду долазе;

Да га купе себи у недарца,

Да га нижу на зелену свилу, 5 Да га мећу себи под грљоца,

60000 =" ша 3. 3. 12. где. 6, 43 троца, =-- 16. 25

.2 и~