Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
_ 448
о У
Не могох јој очи сагледати, 5 Црне очи ни бијело лице.
Већ сакупих коло ђевојака,
И у колу Милицу ђевојку,
Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше, 10) Бјеше ведро, пак се наоблачи.
По облаку засјеваше муње,
Све ђевојке к небу погледаше;,
Ал не гледа Милица ђевојка,
Већ преда се у зелену траву, 15 Ђевојке јој тихо говорише:
« 0] Милице. наша другарице!
«Ил си луда, ил одвише мудра,
«Те све гледаш у зелену траву,
«А не гледаш с нама у облаке, 9() «Ње се муње вију по облаку.»
Ал говори Милица ђевојка:
«Нит' сам луда, нит одвише мудра, «Нит сам вила, да збијам облаке, «Већ ђевојка, да гледам преда се.»
> сл
600. Испуњена жеља.
Еола моли момче нежењено,
Да се створи крај мора бисером,
Гди девојке на воду долазе;
Да га купе себи у недарца,
Да га нижу на зелену свилу, 5 Да га мећу себи под грљоца,
60000 =" ша 3. 3. 12. где. 6, 43 троца, =-- 16. 25
.2 и~