Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

«Проврћ' ћу се ружичицом.» «А ја старац роми јарац, «Кудецаћу уз улицу,

«Тер ћу огрист ружичицу.»

604.

Понос љепотице. Д својка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, А од лица и зелена венца; Туд пролази сва царева војска, Сва јој војска Божју помоћ даје, Ал не даје младо нежењено, Већ догони коња до девојке: «Љуби мене, лепото девојко, «Љуби мене, док ја нисам тебе.» Ал говори лепота. девојка: «ЛА одатле, младо нежењено ! «ја не љубим ни бољи јунака, «А камо ли цареви војника !» ''')

605. Клетва и жеља. О девојко, мој Будимски везире! Што ми шеташ, као јелен по гори:

145)

Не љуби се на друму цареву, Већ у двору на меку душеку.

10

Мјесто ове двије посљедње врсте једни пјевају:

604, — Па, 8. 1. 10. дБевоника. 7. већ'. дљевоике. 8 двевонко. 9. ни 'самђ. 12.

[6 999. У напомени: пошљедње.

А.

· мепа болђихђ. !3. Царевнхљ. Без напомене. —

605. — Џ«, 11. Уподоблвецје и желла. !. дбевоико,

сиромаху. — 106, 230.