Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Робиња је брже послушала,

И отиде у росне ливаде,

Пак је Раму тихо бесједила; «Поздрав тебе. челебија Рамо, «Од кадуне моје госпођице, «Да довече на вечеру дођеш, «Но не води друга ни једнога,» Кад је Рамо рјечи саслушао, Од радости на ноге скочио, Једва чека, док му ноћца дође, Пак погледа пут жаркога сунца,

Пак се с' сунцем Рамо разговара:

«Сунце жарко. имадеш ли мајку: «Чека ли те на вечеру мајка, «Као мене сеја Сенковића,

«А љубовца бега Љубовића '» Кад је вечер о вечери било, Брже иде двору Љубовића. Вечераше господске вечере.

И сву мрклу ноћцу преноћише; Ал кад јутро о зорици било, Проговара бегова кадуна:

«О тако ти, челебија Рамо! «Немој твојој дружби кажевали, «Ње си био, шта ли си чинио.» Рамо јој се куне и преклиње: «Не ћу, кадо, живота ми мога.» А у срце, тако помишљаше,

Да ће, како у дружину дође.

30

о ст

нсл