Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

485

мили

Он се на њу ашик учинио, Па се баца гуњом и јабуком. Љута била сеја Иванова: Жауту гуњу у траву бацила,

А јабуку ногом отурила;

Гуња паде у зелену траву,

А јабука у воду студену.

Кад то виђе постидан Стојане, То је њему врло мучно било; Брже скочи на ноге лагане, Па отиде двору бијеломе,

Па узима дивит и хартију: Чани чини сеји Ивановој, Уписује у четири књиге. Једну пише, у ватру је баца: «Не гор'. књиго, не гори јазијо, «Веће памет сеје Иванове.» Другу пише, у воду је баца: «Не нос', водо, књиге ни јазије, «Веће памет сеје Иванове." Трећу пише, у вјетар је баца:

«Не нос', вјетре, књиге ни јазије,

«Веће памет сеје Иванове.»

А четврту под узглавље меће: «Не лез), књиго, не лези јазијо, «Са мном легла сеја Иванова !» Мало време за тим постајало, Стаде звека алке на вратима, Ал' етоти сеје Иванове:

«Отвор врата, ако Бога знадеш! «Отвор врата, ватра ме сапали." Стојан ћути, ништа не бесједи.