Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
488 |
А она му помоћ прифаташе: «Бог да' добро, челебија Имбро!» Оде Имбро двору бијеломе,
Па је стару дозивао мајку:
«0 старице, моја мила мајко! «Ајде, мајко, у цареве дворе, «Проси за ме Материно злато; «Ако ти се не оженим њоме, «Никад ти се оженити не ћу, «Ни ђевојком, нити удовицом, «Већ ти, мајко, хоћу земљом црном.» Али мајка Имбру говораше: «Синко Имбро, врло добро моје! «Тебе ће ми забавит' ђевојка.» Али опет Имбро вели мајци: «Ајде, више не говори, мајко! «Него ајде, те проси ђевојку.» Ма се мајци ино не могаше, Од Имброва страха не смијаше, Него оде у цареве дворе.
Када дође на авлијнска врата, Закуцала алком на вратима, Виђеше је девет другарица, Што учаху Материно злато, Што учаху на ђерђефу вести, Сташе мразит Материну злату А онога челебију Имбра,
Да је Имбро рода. хорјатскога, Да је Имбра хорјатка родила. Ал излази царевица млада,
Те старици отворила, врата,
Па је води у нове камаре,
60
то