Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

И Е

«јеси ли ми за муштулук, мајко '> (трдито му одговара мајка, «Прођи ме се, Имбро, јадан синко! «Ма је тебе говорила мајка, «Да ће тебе забавит' ђевојка; «Она ти је говорила, синко, «да си, синко, рода хорјатскога, «Да је тебе родила хорјатка.» Кад је Имбро мајку разумијо, Он је старој бесједио мајци: «А не бој се, моја стара мајко! «Да би мене не родила мајка. «Већ кобила, која ата мога «Ако јој се осветити не ћу «Пријед саба и зоре бијеле!» Кад у вече о вечери било, Вечераше и сотру дигоше, Свако леже, ђе је мјесто коме, Млади Имбро у нове камаре; На несан се бјеше њему дало, Па он узе дивит и хартије,

Те написа лист књиге бијеле, Вијару је меће од планине, Књигу меће, а вијара куми: «Не носи ми писмо и хартију, «Него памет Материна злата, «Да ми дође у бијелу кулу «Прије саба и зоре бијеле «Сама гола, у кошуљи танкој, «Сама боса, у пачмаге жуте, «Гологлава, у марами малој.» Па је другу књигу накитио,

50) от

135