Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Ка' да га је огријало сунце; Пригрну је ћурком зеленијем, Ушеташе у бијеле дворе И одоше у нове камаре.

648. Дилбер Илија.

Д упавом плови лађа лагана,

У њојзи седи дилбер Илија,

На руци држи сива сокола;

Он лице грди, сокола рани;

Он сузе рони, сокола поји; Соколу тици тијо беседи:

«Соколе сиви! ја те не раним,

«ја те не раним, чиме се рани; «ја те не појим, чиме се поји; «ја лице грдим, тебека, раним;

«ја сузе роним, тебека појим;

«ја те не раним, да т у лов носим, «Веће те раним, дат у двор пошљем, «Да ми ти видиш љубезну моју: «је ли ми љуба здраво и мирно, «је ли ми мушко чедо родила.» Књигу му меће под десно крило: «Како долетиш, под пенџер падни, «Под пенџером је ружа румена, «А моја драга на пенџер седи, «Па пенџер' седи, ситан вез везе; «Ти ми поздрави љубезну моју: ««Синоћ сам био с дилбер Илијом, «« Синоћ сам био, и вино пио.»»

175

10

20

647. — 16, 966.