Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
495
Угледала свога бабе дворе 15 И код двора бијеле мејтефе,
Па говори Емина дјевојка: «Бабин дворе, мој велики јаде! «Мој мејтефе, мој велики страху «Доста ти сам страха поднијела, 20 «Док сам ситну књигу научила.»
И савила белу антерију,
Заборави саџбаг у косама,
И скочила низ бијелу кулу,
Запео јој саџбак за мушебак, 25 Објеси се Емина дјевојка.
Висила је недјељицу дана,
Док су Емки косе обагњиле,
Она паде у зелену траву,
Скочио се бане каурине, 30 Мртву бане Емку обљубио;
Укопао Емину дјевојку,
Над Емком је тубре начинио,
По тубрету злаћене јабуке.
Није прошло ни недјељу дана, 85
| 150)
150) Правилније би било страше, него страху, али сам ја од пјевачица тако чуо, и чини ми се, да је сад тако обичније, и мислим, да су томе два узрока: прво, што се Х у нас сад слабо изговара, а по многијем мјестима не изговара ни мало; а друго, што оваковијех ријечи. мало има, које се у зват. падежу говоре (да би се изговор од старине задржао). Од сиромах, које се почесто говори, каже се сиромаше; тако се и од влах говорило влаше, но мало по мало заборавило се, да је то од влах, п почело се мислити на влаше (које би по правилу морало бити влашче. Тако сам слушао у Дубровнику, гдје се Х добро изговара, гријеше (од гријех/, н. п. Иди гријеше од мене! (кад се ко чега аратосиљај.