Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

495

Угледала свога бабе дворе 15 И код двора бијеле мејтефе,

Па говори Емина дјевојка: «Бабин дворе, мој велики јаде! «Мој мејтефе, мој велики страху «Доста ти сам страха поднијела, 20 «Док сам ситну књигу научила.»

И савила белу антерију,

Заборави саџбаг у косама,

И скочила низ бијелу кулу,

Запео јој саџбак за мушебак, 25 Објеси се Емина дјевојка.

Висила је недјељицу дана,

Док су Емки косе обагњиле,

Она паде у зелену траву,

Скочио се бане каурине, 30 Мртву бане Емку обљубио;

Укопао Емину дјевојку,

Над Емком је тубре начинио,

По тубрету злаћене јабуке.

Није прошло ни недјељу дана, 85

| 150)

150) Правилније би било страше, него страху, али сам ја од пјевачица тако чуо, и чини ми се, да је сад тако обичније, и мислим, да су томе два узрока: прво, што се Х у нас сад слабо изговара, а по многијем мјестима не изговара ни мало; а друго, што оваковијех ријечи. мало има, које се у зват. падежу говоре (да би се изговор од старине задржао). Од сиромах, које се почесто говори, каже се сиромаше; тако се и од влах говорило влаше, но мало по мало заборавило се, да је то од влах, п почело се мислити на влаше (које би по правилу морало бити влашче. Тако сам слушао у Дубровнику, гдје се Х добро изговара, гријеше (од гријех/, н. п. Иди гријеше од мене! (кад се ко чега аратосиљај.