Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
«Ово сам се била забавила, «Гледајући чуда великога, «Бе се вила с орлом завадила «Око оне зелене планине:
«Вели вила: «« Планина је моја» >;
«Орле вели: ««Није, него моја »» «Вила орлу крила саломила. «Буто цмиле тићи орловићи, «Цмиле љуто, јест им за невољу : « ћешила их тица ластовица : ««Не цмилите, тићи орловићи! ««Повешћу вас у земљу Индију,
««Ње штир коњу расте до кољена,
«« Њетелина трава до рамена: «« Откле никад не залази сунце.» > «По томе се тићи ућешише.»
666. Једно благосиља, а друго куне.
«Зора забели, оће да сване, А рабар коња седла, да иде, Стара му мајка чашу напија, Чашу наџпија, а сузе рони, Еј! сузе рони, тијо беседи:
«Да Бог да, сине, да здрав отидеш, «Да здрав отидеш, и натраг дођеш!
«Да стару мајку живу затечеш !>» Верна му љуба сабљу додаје, Сабљу додаје, а сузе рони,
Еј! сузе рони, тијо говори:
10
15
10
666. = 15, 260. 2. обе да иде.