Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

6.

682.

Ко ради, тај и има.

(ОД ДУБРОВНИКА).

[7 рлица је просо брала,

К њој доходи друга грле:

«Дај ми, грле, једно зрно.»

«Не дам, грле, ни једнога;

«бјеше брати ма не спати; 5 «ја сам брала, н'јесам спала,

«По гори се не играла,

«У грм главе не верала.»

683.

Митровкиња цару Француском.

Митровица крај Саве столица. На њој седи млада Митровкиња, Она седи, па сама беседи:

«01 Французу, “) царе силовити!

156) Правилније би било Французе, него Французу; али сам ја тако чуо и оставио. И овзковијех ријечи у нас има мало, које би се у зват. падежу често говориле; ја се опомињем само, да су у Тршићу једнога човјека, коме је надимак (име осим крштенога имена, које у Црној гори готово сваки човјек има) био Кудуз, звали: О Кудузе! А осим тога може бити, да је овој погрјешци мало узрок и оно, што се у кнез и у вигез (које се обје ријечи у Славенскоме језику свршују на ђ] у зват. падсжу претвара 3 у Ж (кнеже и витеже); а поред свега тога ваља да ни ово није сувише споменути: рекао би човјек, да се љешше чини, кад два сушт. имена у зват. падежу дођу једно за другим, да су

683. — 16, 249. Без напомене.