Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

2

Дође луња, однесе га, Јао мене! однесе га: Аја, уја, пуста луња ! Не носи ми војна мога.

Пе Шаренгаћа и момче Арамзада.

аде слана около Мостара, Ситна крупа около Клобука, Бијо снијег око Сарајева,

А по њему Шаренгаћа шета, Само боса по снијегу шета,

А срете је момче Арамзада: «Шаренгаћа, дуго јадна била! «је л ти босој по снијегу зима!» «Није мене по снијегу зима,

«Но је мене на оџаку зима

«Код мојега нерадосна војна:

«ја е' примакни, а он се одмакни; «Ја.га љубим, а он ма отури.» Но јој рече момче Арамзада: «Шаренгаћа, дуго јадна била! «Да ти није озебао војно:

«Није мене озебао војно: «Кадгођ коси, рукавице носи.» Још јој рече момче Арамзада : «Шаренгаћа, дуго јадна била! «да ти није огладњео војно!» «Није мене огладњео војно! «Кад ми војно на орање пође, «Опригам му шиник приганица, «Чалабрчак, док приспије ручак;

30

10

15

20)