Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

120.

Сењанин Иво и његова сестра.

ДУ оте Сењанина Иве,

У њега ми чудно чудо кажу, Чудно чудо, сеју Анђелију; Колико је танка и висока, Толико је бела и румена, Завадила земљу и градове, Седам бана од седам земаља, Седам краља од седам крајина,

Јошт је проси од Млетака Марко:

Братац Ива сели говорио:

«Да чујеш ли, дилбер Анђелија ! «Колико си танка и висока, «Толико си бела и румена; «Не могу те, сејо, другом дати, «узећу те, да ми будеш љуба.» Кад то зачу сеја Анђелија, Ишетала на горње чардаке, Пак одсече три аршина платна, И две жице сама сува злата, Пак отиде мору на обалу,

Она мисли, нико је не види,

За њом иде од Млетака Марко; Кад је дошла мору на обалу, Осврте се на четири стране, Суве рони, потијо говори:

« 0] брегови, моји деверови! «Обалице, миле јетрвице ! «Кркушице, моје заовице !>»