Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

560

«Те ти види Љутицу Богдана.» Ђипи Мујо, кан да се помами, Он истрча на чардаке горње, Лежи Богдан стрмо без узглавља, Мало га је попустило пиво; Удари га Бошњанине Мујо, Удари га чизмом и мамузвом :«Устај, море, Љутица Богдане ! «Да пијемо рујевину вино.» Главу диже Љутица Богдане, Главу диже, дигнут не могаше; Ногом миче, макнут не могаше; А рукама ни тамо ни амо; Паде на ум Љутици Богдану, Да је сеја браца савезала,

Пак беседи Бошњанину Мују:

« О] мој зете, Бошњанине Мујо! «Окини мене са врата синџире, «Да ја с тобом пијем рујно вино.» Ал то Мујо ни да чује не ће, Већ он седе на меке душеке, Па он пије оно рујно вино,

А наздравља Љутици Богдану, Ал му с вином чаше не додаје. Кад се Мујо напојио вина,

Он беседи Љутици Богдану:

«А Бога ти, Љутица Богдане! «Кад си мене по планини гон'о, «Да си мене онда уватио, «Којом би ме смрћу уморио: Беседи му Љутица Богдане:

«А Бога ми, Бошњанине Мујо!

100

105

110

115

120

130