Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

на Кад му беле опростио руке, Он се итро на ноге окрете, Овог ти Муја за грло увати, У нокти му грло ишчупао; Паде Мујо у траву на главу, Он Мујову сабљу узимаше, Те он Мују осијече главу, Исијече с ногу букагије И још Муја на четири стране. Па обеси на четири гране; Он не иде своме двору белу, Веће на траг, да полази сеју. Кад он дође на капију пусту, Опави га сестрица Јелица, Плећи даде, бијежати стаде; Увати је Љутица Богдане, Обе чарне очи извади јој И бијеле осијече руке, И нећаку осијече главу, Па је метну ђогу у зобницу; Бијеле му попалио дворе, Па он узја бијесну вранчину, А ђогата води у поводу, Оде јунак двору бијеломе, Оде двору здраво и весело Певајући друмом широкијем: «Весели се, Богданова мајко.

«Док ти дође Љутица Богдане,

«Жалосне ће гласе донијети, «Како је се помирио с Мујом «И Јелицу сеју даривао.»

Кад је дошго двору бијеломе,

165

170

180

190