Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

ЕЛИН

Пак дозива татарина свога, Тер га шаље двору Љубовића. Кад татарин Љубовићу дође, И виђе га Фатима ђевојка, Одмах се је јаду досјетила, Брже иде на Ракитно равно,

Ту се паши смјерно поклонила.

Целива га у скут и у руку, На њу паша криво погледива : Кад то виђе Фатима ђевојка. Да је криво оком погледива, Свуче с себе жутога кавада, Оста гола у кошуљи танкој, За срце се руком уфатила,

Па је тако паши бесједила: «Суди право, пашо господаре ! «Суди право, тако био здраво! «Би ли с' овђе укрила јабука, «А некмоли чедо под појасом:

«Ако ли ми судит право не ћеш. «ја сам боса на Ракитно дошла.

«ја ћу боса п до цара поћи, «еалићу се цару у Стамболу, «Да би царе тебе погубио.» Када паша Фату разумијо, На Муја се љуто расрдио,

На џелата оком намигнуо, Тере Мују одасјече главу; Узе Фату за своју љубовцу, Учини је младом пашиницом.