Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

589

Док сироту Јела надојила, Надојила. па је успавала,

Да не гледа, куд јој оде мајка, Да не чезне очима за мајком, Да не гледа, откуд ће јој доћи. Откуд ли ће слатке сисе дати; Седе Јела с мајком на кочије, И здраво је дошла белом двору. Није прошла ни недеља дана, Ал изиђе месец из горице, Пита њега љуба Радоице:

« Ој месече, мој ноћни путниче! «Ти прелазиш села и градове, «јеси л видо где моју сироту: «је ли гола, ил је одевена ' «је ли боса, ил је обувена: «је ли гладна, ил је нарањена : «је ли рано зором окупана ' «Не преза ли иза слатка санка' «Не чезне ли очима за мајком: «Не гледа ли, откуд ће јој доћи! «Откуд ла ће слатке сисе дати» Месец Јели на то, одговара:

«О Јелице, љубо Радонце !

«ја прелазим села,и градове, «И видо сам твоју сиротицу: «Није гола, већ је одевена; «Није боса, већ је обувена; «Није гладна, већ је нарањена; «И рано је зором окупана; «Нити преза иза слатка санка, «Нити чезне очима за, мајком,

т0