Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
58
Кад су били свати на походу, 30 Братац сеју тихо свјетоваше:
«Ој чујеш ли, моја мила сејо!
«Ти не скидај бијел дувак с лица; «Бевер ти је Туре Асан-ага,»,
То је сеја брата послушала, 85 Она крије своје б'јело лице.
Кад су били кроз гору зелену,
Дуну вијар вјетар са планине,
Те подиже бијел дувак с лица,
Сину лице, како јарко сунце. 4() Кад то виђе Туре Асан-ага,
Од јада му уста испуцаше,
Лије крвца низ сребрна пуца. Пита њега Имраор Ненаде: «Побратиме, Туре Асан-ага !
«Ил ти није по вољи снашица 7 «Ил те није даром даривала «Те си ми се тако понуждио.» Туре мучи, ништа, не говори: Оно њему о животу мисли.
Кад су били на првом конаку, Сви сватови земљи попадаше, Ал' не пада Туре Асан-ага,
Већ он хоће снаху да, обљуби. Молила га лијепа ђевојка:
«Не, ђевере, мој по Богу брате!» Али Турчин за Бога не прима! Кад су легли у меку постељу, Л'јепо га је снаха преварила: Десном га ја руком загрлила, · 60 А лијевом ноже доватила, ·
ст у
от
сл сл