Srpski književni glasnik

КњижеВНИ Листови.

115

Остаје да се види где се ти обрасци могу наћи, и какве дужности у том погледу пмају књижевни листови.

IM.

После горњег разлагања, које је дало чврету подлогу за ово што иде, одговор па ова два последња питања неће бити дуг.

У другим, већим књижевностима, обрасци о којима је реч налазе се, данас, и скоро за све, у самим тим књижевностима. Писци пмају у својој властитој књижевпости, у својим претходницима и савременицима, обрасце који су им потребни за њихово потпуно васпитање. Некад пи у тим кн ижевностима није увек било тако. Много пута су и оне ишле у школу код других, у даном тренутку савршенијих; а других пута су вековима морале радити док, пакон учестаних покушаја, нису постигле своје данашње савршенство. Али данас, оне су тако богате да скоро ни за какву књижевну врсту или потребу не морају тражити туђу помоћ и туђе обрасце.

У оскуднијим и мање савршеним књижевностима као што је наша, ствари стоје друкчије. Нема сумње, и опе имају образаца да пруже својим младим писцима; и на пример код нас, Његош и Лазаревић, да само двојицу поменем, угледи су и здрави и високи, равни највишима, и нема разлога по којем наши млади песници и приповедачи не би могли да се од њих уче најдубљој по најделикатнијој поезији. Али је и то несумњиво да наших добрих писаца, и ако има доста, нема довољно. Осим тога, опсег њихове иненирације такође је мален. Затим, баш и у свом опсегу, они ретко могу да се равнају са највећима њихова рода. Најзад, читаве књижевне гране, важне, велике, високе, немају у нас достојних представпика, или их немају уопште никаквих. Кад поред нас не би било већих књижевности, кад би остале књижевности стајале на истој висини с нашом, ствар би била врло проста. Наша би књижевност имала да се развија на исти џачин на који су ce развијале и поменуте велике књи-

#%