Srpski književni glasnik

Књижевни Листови. 117 сетити да највеће и најоригиналније књижевности п0озајмљују једна од друге, да немачка књижевност, да француска, да енглеска књижевност позајмљује, оне које би, видели смо, могле бити и саме себи довољне. Кад Гаван позајмљује, шта остаје Лазару7 Само несређеност младих књижевности, њихова неупућеност, одсуство свакога свесно и раније избраног правца, непознавање њихових правих потреба, објашњавају ту иначе непојмљиву чињеницу, да се младе књижевности не сећају колику корист могу извући од страних, старијих књижевности. Кад би се по неком раније утврђеном плану радило на унапређивању наше књижевности, кад би неко методично и с научном потпуношћу проучио наше данашње књижевне прилике и потребе, он би, сумње нема, ма с кога гледишта пошао, морао доћи до тога закључка, да је за нас засада једна од најпречих потреба позајмити из страних књижевности оно што је нашој (а преко ње и нашем евету) пајпотребније, оно без чега она, из горњих разлога, управо не може бити. Наши претходници и савременици о којима је горе била реч, у страној су књижевности Страна књижевност је српској данас најпотребнија; страна је књижевност оно што је данас у српској књижевности најважније. Ово ће, знам, бити многоме несимпатично; и још највише опоме због кога то тако и мора да буде. И онда ће му се учинити и нетачно; логичари знају у каквој тесној вези стоје та два закључка у већине људи. Али сме ли бити несимпатично оно што иде само у корист Halle књижевности 7 A нетачно видели смо да није. Ипак, да би се избегао сваки неспоразум, и зато што туђа мишљења, ни кад су предрасуде, не треба омаловажавати, нека је овде поменуто, и наглашено, и наглашено тако као да није само у једној реченици казано, но као да је на TO потрошен читав један пи нарочит одељак, — нека је наглашено да се само по себи разуме да део самосталнога произвођења не сме страним позајмицама бити окрњен ни у ком погледу. Позајмице