Srpski književni glasnik

Књижевни. Листови. 119

на штету и листа и писца и наше књижевности, претпостављани су најодличнијим радовима из еветске књижевности; и само изузетно, п реткима, било. је дато да ПЦепељугу познаду у њеној правој вредности, да је виде у њеним хаљинама «од саме свиле, од чистога сребра, и сувога злата», да у исто време погоде шта ће она бити и морати бити једнога дана, и да се усуде да то којипут и реку. Потребно је, дакле, да књижевни листови преводима, према користи која се од њих очекује, даду једном место које им припада. Потребно је, затим, и нарочито потребно, да се ти преводи почну доносити, не више без плана п циља, из свију извора, мутних и бистрих, по свима мерилима, тачним по нетачним, зналачким и снобовским, престарелим и хипермодерцим, но са строгом планом и јасним циљем, смишљено, по утврђеном начелу, п свесно правих потреба нашега света и наше књижевности. При том, не само забаву у ужем смислу те речи, романе и приповетке, но исто тако, и још више, треба преносити и она друга висока дела која књижевност чине великом ризницом _ вековпе мудрости, вечитом књигом о човеку, дела моралиста пи песника филозофа, «златне урне напуњене маном, вимена обила мле · ком живота«. И једна и друга иду у ред образаца 0 којима је горе била реч, и без једних се ни друга не би могла замислити.

Наравно, тај избор је врло тешко учинити; п, између осталих, може се претпоставити да је и то један разлог са којега се без плана преводи. Множина књига из које треба неке одабрати, непрегледна је, и сваким даном све је већа. Рачуна се да годишње угледа света деведесет хиљада дела. Томе што једна година произведе треба додати оно што су произвеле друге године, друге десетине година, толики векови. Ко сме одговорити на толико пута постављано питање: које су најбоље књиге, пајлешше. и пајкорисније 7 Али ствар пије тако немогућа. као што на први поглед изгледа. Векови, који су избацили ту непрегледну множину књига, гредом су их