Srpski književni glasnik

190 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. и одабирали. Затим се све тачније утврђују начела по којима ти избори треба да се чине. Најзад, како су људи већ поодавно разумели да је из тога потопа од књига потребно спасти оно што је пајбоље, они одавно — Французи још од почетка деветнаестога века, Енглези још од осамнаестога , а данас и у Немачкој, и у Италији, и на другим местима, п еве чешће -— састављају спискове таквих пробраних књига. Ти спискови су још непотпуни, у исто време пуни излишних ствари, и састављани често од непозваних људи, сумњива укуса и знања ; али, за пажљиBOr осматрача, дан можда није далеко кад ће они бити састављени доста поуздано; а већ данас. позвани познају један добар део ствари које ће у њих песумњиво ући. Овде, наравно, није могуће дубље улазити у ово крупно питање о нај бољим књигама. Овде је било довољно утврдити да се најбоље књиге већ и данас могу у многоме одредити, и да само те књиге треба публици давати. Посматрајући једном непрегледне редове књига у бостонском Атенеју, Емерсон је узвикнуо: „Па оно што је овде најбоље, ја то имам код своје куће“. Публика има права. на то најбоље, и као Емерсон, она то најбоље може и имати.

Књижевни би листови, међутим, могли поћи још један корак даље. Мисао коју ћу сад рећи сасвим је јеретичка, и ја је казујем с бојажњу, и само са сваковреним оградама. Тачност њена, у осталом, моћи ће бити огледана само у практици. Али није певероватно да књижевни листови Y том одабирању могу поћи још даље. Као што се између писаца могу изабрати бољи, и између тих бољих најбољи, и као што се између њихових дела могу између бољих изабрати најбоља, тако је можда допуштено и из најбољих дела најбољих писаца изабрати само оно што је најбоље. У највећим у најчувенијим делима поједине су партије често мање добре од осталих, или уопште нису добре. Других пута је можда све подједнако добро, али није све подједнако важно, и поједине партије тако јаено п тако потпуно дају свод целокупнога дела да остатак дела, строго