Srpski književni glasnik

122 СРпски Књижевни. ГлаАСНИК. мисао, и пре него што би је човек могао бранити, требало би прво да је у практици огледа. Нека тако и буде.

Свод свега што је досад речено није потребно правити; читалац га је сам направио. Џитање о дужностима књижевних листова у нас свело се, у главном, на питање, каква је помоћ нашој књижевности потребна 7. То је сасвим природно. Ако књижевни листови нису зато ту да књижевност. помажу, на шта су 2. На који начин, међутим, они имају да је помажу, то је горе довољно речено. Осим

тога, казано је шта би, п на који начин — поред онога што публици, као повремени еписи, обично дају —- књи-

жевни листови могли публици дати од трајнога блага књижевног.

Радећи тако, књижевни листови ће евојим читаоцима, мало по мало, слажући свеску по свеску, у једном низу година, дати најодабранију књижницу која се даје замислити, а нашој књижевности помоћи да постепено и сама уђе у «светску књижевност,» у коју по даровитости. својих писаца заслужује да уђе, али иза које по несавршеној спреми њиховој данас изостаје.

Богдан Поповић.

КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА.

(2).

Предлог је био врло прост. Русија је нудила епоразум

на овој основи. Све би државе учеснице у Конференцији имале да се обвежу да, за време од пет гозина, неће повећавати ни садање војне ефективе, ни садање војне буџете. Изузетак би се учинио за колоније, јер се оне налазе у стању вечитога рата или бар ратне опасности. Такође не би били ограничени ни ванредни војни Суџети, т. Ј. они одакле би се подмиривали издаци на преоружање, на подизање нових или на основну измену старих утврђења. За Русију би се колонијама имале асимиловати покрајине централне Азије. и војна област реке Амура. Оне, истина,