Srpski književni glasnik

КњижеВНИ ПРЕГЛЕД. 139

оно је извор или повод најбољим страницама овога списа.

Али испитивањем горњих натписа није ни близу казана сва разновреност богатога градива у књизи. Та је грађа, без обзира на истакнуте натписе, испретурана по целој књизи. Тако се у одељку о књижевности трећега доба OCTA опширно гоцори (с. 22—9) о Дубровчанима који су у прво и друго доба писали латински или грчки. Или: у одељку о радовима на богословији има спомен неkora фрањевца који у «доба трешње огледа први да истури роман на италијанском језику» (ес. 46); у одељку о философији и математици прича се о неким писцима који су ставили у стихове неке историске згоде (с. 45–—9). На стр. 116 прича једну анегдоту, да покаже широку верску сношљивост Пија УГ у уметничким питањима, па у самом почетку овако характерише овога папу: «човек у велике одан и љубитељ уметности, у чему је много вешт био, и који је говорио да, кад би нестало храма св. Петра у Риму, могао би се опет по данашњим уметностима други подићи. али никако храм св. Марка у Млецима». Иначе се ни о једној ни о другој цркви ту ништа не говори.

Ове бескрајне дизгресије покојнога каноника највише личе на писање архимандрита Руварца у неким од већих његових расправа; у обојице се, преко граница које поставља књижевни и научни облик, прелива она грдна количина података и идеја, које им се у глави накупише дугим читањем и размишљањем у самоћи.

Због свега би тога овој књизи био веома потребан преглед садржаја, и то детаљан (сад нама никакога), а тако исто и исцрпан регистар. Не заборављајући колико дугујемо издавачима за њихову добру вољу и жртве, ипак ћу споменути да је још нешто требало урадити. На име, кад је писца смрт спречила да лело преради онако како је мислио, ваљало је пре штампања прегледати рукопис, па да се не провуку омашке као оно да други одсек дубровачке књижевне историје настаје од ХУ века. То се емело пе-