Srpski književni glasnik

Књижевни ПрЕГЛЕД. 145

новато што га и у политици видимо, где захтева истребљење пенационалних елемената 7 Његово је уверење да Трећом Републиком влада једна тако пнтернационална секта као што су елободни зидари, — уз припомоћ велаких финансијера, међу којима, у Француској као и на другом месту, преоблађују Јевреји. И њега је ово «однарођавање» републиканске владе толико огорчило, да је, без даљег размишљања, пристао уз шовинисте и антисемите.

Што се тиче Анатола Франса, он је човек ХУШ века, онако као што је Бринетиер човек ХУП века. Он је публиковао два романа и пеколпко приповедака, за које бисмо се, да није његова имена на корицама, заклели да су написани пре сто година. Његове нас критике опомињу на оне разговоре што су се водили по филозофеким салонима ХУШ века. Исти лак тон, исти укус за резоновање, исто неповерење наспрам догми и система. И даље, испод једног привидног скептицизма, иста вера у разум и напредак. Треба се сетити његове полемике с Бринетиером. у којој је он говорио се исто онолико уверења о будућности пауке, е колико и Брипетиер о њеном банкротетву. У тој прилици, Франс је изгледао достојан наеледник енциклопедиста. И ма шта се сада мислило о његовој политици, то јој се мора признати да је и она у духу ХУШ нека. Франс исповеда начела Француске Револуције. Он је отворени противник племства, клерикализма, милитаризма. Он, иначе тако немаран, пада у ватру, кад год треба бранити слободу мишљења. Он прима сасвим озбиљно мисао о просвећивању масе. Он је републиканац, и то од оних републиканаца којима је република дража од Француске. AKO Брпнетиер верује у предање, а Леметр у народни дух, Франс верује у опште принципе, —— и остављајући на страну његов артистички темпераменат, то је један од последњих представника странке «филозофа», странке Болтера, Дидроа и Кондорсеа, код којих се филантропија била развила на штету патриотизма.

Што су се више ова три критичара повлачила из критике, тим се више у њој утврђивао Емил Фаге. Он је

10