Srpski književni glasnik

146 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛлаАСНИК.

заузео напуштене позиције, које може бити не би био у стању отети. Бринетиер се наметао публици својом јаком личношћу; Леметр и Франс привлачили су публику својим великим књижевничким даром. Фаге, који је несумњиво слабијег темперамента од Бринетиера, не може се као писац ни упоређивати с Леметром ни се Франсом, који су мајстори данашње француске прозе. Него ево у чем се састоји његова снага. Прво, он се предао књижевној критици сав. Он не пише још и романе као Франс, или комедије као Леметр, а најмање му је долазило на памет да се бави политиком као Франс, Леметр и Бринетиер. Он је пекључиво «љубитељ» књижевности, један од оних људи који сувише воле књиге да би их сами правили, и који, ако и пишу, то је само о туђим делима. Друго, Фаге се није ограничио да прати дневну књижевну производњу. Оп се старао да обухвати француску књижевност у њеном историјском развитку. Он има расправа, не само о писцима ХТХ, ХУШ и ХУП века, него и о онима ХУЈГ века. Много пре него Бринетиер, чија се начитаност толико хвали, он је имао куражи да прочита целог Калвина, и да о њему пише. За овим расправама дошла је његова Исшорија Француске Књижевност у две дебеле свеске. Леметр и Франс увек су изгледали само књижевни хроничари. Фаге је књижевни историк, то много више од Бринетиера, који је, због евог поле·мичког духа, писао памфлете и у својим књижевно неторијским расправама.

Hy п ако је, бар до сада, Фагеова радња била иекључиво књижевна, опет се не може ни за њега рећи да је према политици остао сасвим равнодушан. Он, истина, није улазио, нити има изгледа да ће ући у партијску борбу као његови претходници, али се, у накнаду зато, више него и један жив човек у Француској, бавио политиком теоријски. То се довољно доказује овим трима свескама његових Полншичара и Моралиста. Ту је Фаге прегледао све француске писце прошлог века, који су покушавали решити најважније политичке проблеме, паравно